Ratari se pripremaju za predstojeće aktivnosti i to pre svega za setvu jarih useva, na prvom mestu kukuruza, a u međuvremenu pomno prate razvoj ozimih kultura, koji su, kako stvari stoje, u dobroj kondiciji.

Međutim, njih veoma zanima i situacija na tržištima, kako domaćim, tako i na globalnom nivou.

Naročito ih to interesuje zbog naglog skoka energenata nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku.

Jer ako nafta poskupi i sve drugo će skočiti, pa i ionako veliki troškovi poljoprivredne proizvodnje.

Sve navedeno važi i za ratare sa pančevačkih atara, koji su takođe u velikoj borbi za ostvarenje prinosa i ekonomskog napretka.

Među onima koji se godinama dovijaju kako bi proizveli što više kvalitetnije hrane svakako je i relativno mlad, ali već prekaljeni jabučki poljoprivrednik Marko Škrbić, koji je i predsednik udruženja „Prvi klas“ iz pomenutog sela.

On se, kao i druge kolege, priprema za za predstojeću setvu jarih useva, odnosno kukuruza, što se očekuje za oko mesec dana.

S druge strane, prema njegovim rečima, stanje ozimih useva je prilično zadovoljovajuće.

– Pšenica i ječam su u dobroj kondiciji, jer smo imali povoljne vremenske uslove. To se pre svega odnosi na dovoljnu količinu padavina, kako kiše, tako i snega. Pšenica se dobro izbokorila, tako da se trenutno sve dobro odvija. Odradili smo blagovremeno agrotehničke mere, poput prihrane NPK đubrivima u setvi, a potom je na red došla i urea – navodi Škrbić.

On ističe da su cene ćubriva već godinama visoke i s tendencijom rasta.

– To je zbog rata u Iranu i zatvaranja transportnih ruta za tankere s naftom, što se automatski odražava i na cene energenata, a uzročno posledično i svih inputa. S druge strane, naši proizvodi, žitarice i uljarice, na istom su nivou 20 godina, dok su svi drugi parametri značajno poskupeli. Da li možete da zamislite da nešto košta isto kao pre dve decenije – pita se Škrbić.

Ovaj uspešni ratar se osvrnuo i na to zašto poljoprivrednici dobijaju subvencije.

– Ljudi se pitaju zašto poljoprivrednici dobijaju subvencije? E pa to je zbog toga da bi bio sačuvan socijalni mir, to jest da bi hleb bio jeftin. S tim u vezi, i subvencije bi trebalo da ostanu na istom nivou kao prethodnih godina. To znači da ćemo po registrovanom gazdinstvu, što je osnovni uslov, po hektaru dobijati 18.000 dinara, zatim za naftu 50 dinara po litru do 100 litara po hektaru i, na kraju, 17.000 za certifikovano seme – navodi predsednik jabučkog udruženja „Prvi klas“.

Pripreme za setvu su u punom jeku…

– Preduslovi su nam za to veoma dobri, jer smo dobili 20-ak suvih dana da pripremimo zemlju. Kada saznamo vremensku prognozu za naredni period napravićemo plan kada ćemo da krenemo da sejemo, ali to će svakako biti u aprilu, kada prođe ovaj kišni talas. Što se tiče priprema, svi smo zbog ove situacije oko Irana oprezni, pre svega kada je reč o cenama goriva. Trenutno ga plaćamo oko 179 dinara, pa računajte koliko je to na oko 120 hektara, koje ja obrađujem, a sveukupno se porodično gazdinstvo proteže na oko 280 hektara. I onda 15 litara po hektaru, što ukupno ispada oko 750.000 dinara samo za gorivo za setvu. Pored toga, seme sam nabavio još u januaru, a svake godine biram „pionirov“ hibrid. I to me košta po hektaru 28.000 dinara, ako platim odmah. Ako platim kad ovršim, skuplje je za oko 20 odsto. Sve u svemu, svi troškovi skaču, dok cena naših proizvoda stagnira – poručuje Škrbić.

(Pančevac/J. Filipović)

TOP: Uskršnji bazar od 2. do 8. aprila u Narodnoj bašti

Jabuka igrala za Maju: Prikupljeno više od 250.000 dinara

JABUKA: KUD „Abrašević“ organizuje humanitarni koncert za Maju