I to je Pančevo: Skućeno računanje za stolom

Skućeno

Svi oni što „talasaju” dok hodaju ulicama.
Bilo da ih je udarilo sunce ili nešto drugo.
Malj, neko novo otkrovenje, bejzbol palica, istina…
Trebalo bi da znaju: nisu sami.
Ima nas mnogo, samo se zbog sličnosti ne prepoznajemo.
A, morali bismo da budemo svesni toga da se stvari menjaju.
Nagore, ili verujmo, nabolje.
Ćao, ulice: nema ništa lepše od mira, od skućenosti.

Računanje

Vreme neumitno prolazi, zaobilazi nam misli.
Pa ono: sutra ću ili ću od prvog u mesecu – ne pije vodu.
I nije problem u računanju vremena.
Zapravo nema nikakvih problema, osim onih u nama.
Da se resetujemo, da donesemo odluku.
Da li su potrebna muda za to? Ponekad – da.
Ipak, najčešće je lenjost duha ono što nas okiva.
Izračunajmo šta nas košta da ne budemo robovi.

Za stolom

Nije frka kada srčemo supu u društvu, mada nije ni lepo.
Niti da čačkalicom izvlačimo viškove između zuba.
Nepokriveno rukom, što je posebno odvratno.
Važnije je pitanje s kim to radimo.
Da li je to neko na motorni pogon, s izduvnim gasovima.
Što izlaze čim progovori.
Misija je: začepiti toj osobi usta. Rečju. Ili poljupcem.
Za stolom se mora znati kreativni nered.

(Pančevac / Siniša Trajković)

I to je Pančevo: Na putovanju lagodna vožnja, znaju starine