Na šestom slikarskom druženju Udruženja invalida rada i osoba sa invaliditetom grada Pančeva, platna su ponovo postala mesto susreta, razgovora i stvaranja, ali i dokaz da umetnost može da otvori vrata onda kada se, zbog životnih okolnosti, neka druga zatvore.

Na tradicionalnom druženju okupilo se desetak članova likovne grupe pančevačkog udruženja, kao i slikari iz više srodnih organizacija širom Vojvodine.

Među učesnicima bili su i slikari koji su već poznati na ovakvim okupljanjima, a druženju su se priključili i predstavnici Gerontološkog centra.

Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić

Učesnici se rado vraćaju

Predsednik Udruženja invalida rada i OSI grada Pančeva, Slobodan Stefanović, kaže da je šest godina druženja dovoljno da ova manifestacija postane tradicija kojoj se učesnici rado vraćaju.

– Ovog puta okupili smo predstavnike 12 opštinskih organizacija i počeli druženje i sa Gerontološkim centrom. Sve ovo nam mnogo znači, jer se sastajemo sa kolegama sa nivoa Saveza invalida rada Vojvodine, koji ima 33 članice. Svake godine se trudimo da budemo sve bolji i da održimo ovu tradiciju – kaže Stefanović.

Prema njegovim rečima, značaj ovakvih susreta nije samo u slikama koje nastaju.

Mnogo je važnije ono što se događa između slikara – razgovor, razmena iskustava, prijateljstva i osećaj pripadnosti zajednici.

Za brojne članove Udruženja invalida rada likovna radionica predstavlja svojevrsni povratak u aktivan život.

Nakon invalidnosti i odlaska u penziju, ljudi se neretko nađu izvan društvenih tokova kojima su ranije pripadali.

Upravo zato, kako objašnjava akademska slikarka Jelena Badnjevac Ristić, koja vodi likovne radionice, stvaralaštvo ima mnogo širi značaj od samog bavljenja umetnošću.

– To nisu samo penzioneri, već i mlađi ljudi koji su zbog invalidnosti izašli iz nekih uobičajenih životnih tokova. Ovakva druženja im mnogo znače jer predstavljaju podstrek da se ponovo socijalizuju, druže i rade. Nekada se pokažu i talenti za koje nisu ni znali da ih imaju – kaže Jelena Badnjevac Ristić.

Foto: Radovan ĐerićFoto: Radovan Đerić

Tamiš, Pančevo, priroda…

Teme nisu unapred zadate i svako slika ono što ga inspiriše, pa se na platnima najčešće pojavljuju Tamiš, pejzaži Pančeva i okoline, ali i portreti, cveće, ptice i drugi motivi.

Jedna od učesnica, Vesna Novković iz pančevačke likovne grupe, na ovogodišnjem druženju radi uljem na platnu.

– Trenutno slikam „Jesen na reci“. Ovo je šesto likovno druženje i lepo je što se ponovo okupljamo. Svake godine je sve zanimljivije – kaže Vesna.

Među gostima iz Vojvodine bila je i Milica iz Titela, koja se na pančevačke likovne susrete vraća već nekoliko godina, a za nju je, kaže, ovo više od obične likovne kolonije.

– Već četvrti ili peti put dolazim u Pančevo. Divna je organizacija, veoma je lep ambijent i prijatna atmosfera, tako da se uvek rado odazovemo pozivu. Ovde radim ulje na platnu, a slika se zove “Laste u gnezdu“ – priča Milica.

Za Milana Prodanovića iz Plandišta slikarstvo je deo života već više od dve decenije.

Kaže da je invalid, ali i da se kroz slike i dalje kreće – svojim putem.

– Invalid sam već više od 20 godina i, što kažu, slikama hodam. Prvi put sam ovde u Pančevu i sviđa mi se i priroda i sve što je organizovano – kaže Prodanović.

Njegova priča možda najbolje pokazuje zbog čega ovakva druženja imaju značaj koji prevazilazi samu umetnost.

Za jednim stolom susreću se ljudi različitih godina, iskustava i životnih priča, ali sa istom potrebom – da stvaraju, razgovaraju i budu deo zajednice.